Šta je bitkoin i šta je kripto? (kriptovalute za početnike)

Danas, najčešće pitanje kada govorimo o inovacijama i ljudima koji bi želeli da nauče nešto više o trgovanju, investiranju i kripto svetu koji je donedavno bio nepoznat je šta je zapravo Bitcoin?

Pročitajte ovaj članak i naučite različite stvari o BTC-u (Bitkoinu) i kriptovalutama kao što su:

Kako i zašto je sve počelo

Kakva je uloga banaka u svetu kriptovaluta

Postoji li sistem koji ne uključuje banke i vlade

Šta su zapravo kriptovalute, a šta je blokčejn?

Zašto Bitkoin i kriptovalute

Suština blockchain-a i kako blockchain funkcioniše

Da li su blokčejn i kriptovalute revolucionarni?

Šta su altkoini?

Kako zaraditi novac sa Bitkoinom i kriptovalutama

Bonus: Besplatna e-knjiga o kriptovalutama

Bonus 2: Besplatan kurs kriptovaluta

Priča počinje pre više hiljada godina...

Devedeset i pet procenata ljudi nema, ili ima vrlo malo razumevanja o tome kako svet finansija funkcioniše, a još manje znanja o kriptovalutama. Ali od ta dva, ljudi su daleko zainteresovaniji za kriptovalute. Da biste razumeli kripto svet, prvo morate razumeti sam početak novca. Evo kratke istorije o tome kako je sve počelo:

Još od samog početka čovečanstva, ljudi su razmenjivali dobra i stvari koje su im bile neophodne za život. Na početku, koristili su razmenu, odnosno, trampu jednog predmeta za drugi. Jedan čovek je imao voće, drugi jaja. Na primer, išli bi na pijacu i zamenili 4 jajeta za kilo jabuka. Problem bi nastao kada bi ljudi imali veće stvari, poput krava ili kokoši. Kako kupiti kravu ako imaš samo 2 kokoške? Neophodno je bilo treće lice, pa su ljudi za vrednovanje koristili ljušture školjki.

Onda su se pojavili novčići od plemenitih metala. Na početku, novčići nisu imali nikakvu štampanu vrednost na sebi, već su bili mereni na kilo. Tek kasnije je konkretna vrednost štampana na novčiću. Umesto što bi nosili novčiće svuda sa sobom (zamislite ljude koji nose sa sobom 20 kilograma zlata sa sobom kada pođu negde), neki ljudi su osnovali instituciju gde ste mogli da odnesete novčiće i dobijete račun za njih.

Umesto što bi izlazili napolje sa sve novčićima, ljudi bi išli na pijace sa računima, i to je znatno olakšalo kupoprodaju dobara. Zamisao je bila takva da samo odete u banku i tražite ekvivalent za svoje zlato u vidu papira-novčanice. Na taj način je započeo rad banki i papirnog novca.

Papirni novac je bio podupren od strane dragocenih metala, npr, zlata. Godine 1913. Kongres je oformio Federalne Rezerve kako bi stabilizovao zlato i vrednost valuta u Sjedinjenim Državama. Kada je izbio Prvi Svetski rat, Sjedinjene Države, zajedno sa evropskim zemljama, suspendovale su Zlatni Standard kako bi mogli da odštampaju više novca u vojne svrhe. Kasnije, papir je skinut sa Zlatnog Standarda. Drugim rečima, više ništa ga nije podupiralo, čime je procvetalo štampanje novca. Upravo to je dekretni, ili „fiat“ novac koji mi danas koristimo.

Američka vlada može da štampa dolare u neograničenim količinama, kad god dospeju u nevolju, ali to pokreće druge probleme. Jedan od problema je inflacija. Što se više novca štampa, to je manja njegova vrednost. Šta bi se desilo ako biste rešili da štedite novac? Ako pogledamo sledeći grafikon, možemo da vidimo da za nešto što ste mogli kupiti pre 50 godina za 10 000 dolara, sada košta više od 70 000 dolara. 

Mleko koje ste pre 10 godina mogli da kupite za 2 dolara, sada košta 7 dolara. Cipele u radnji koje su se kretale između 30 i 40 dolara, sada se kreću između 150 i 200$. Stan koji ste mogli da priuštite za 20 000 dolara sada vredi 70 000 itd. Sve ovo ukazuje na to da ako štedite novac, Vi ga zapravo gubite.

Još jedan problem leži u tome što „fiat“ novac nije u oskudici. Još novca može da se odštampa tako da svake godine sve manje vredi. Jedina stvar koju možete čuvati a da pritom ona zadržava svoju vrednost jeste ZLATO. Ali zlato nije lako čuvati, a još je teže podeliti ga ili transportovati. Oskudica je esencijalni aspekt kriptovaluta. Na primer, samo 21 milion Bitkoina će postojati, tako da je oskudica deo sistema. 

Možemo li verovati bankama?

Čak i kada je zlato bila podloga za novac, samo razmislite, ko bi mogao da Vam garantuje da bankari neće odštampati više novca nego što su imali u rezervama? Šta bi se desilo kada bi svi ljudi došli da traže svoje zlatne rezerve.

Jedan od razloga krahova berze proteklih godina su bile vlade i centralne banke. Jedni od najvećih krahova su bili Crni Utorak (1929), Crni Ponedeljak (1987) i Dot-Com Bubble ili Tech Bubble (devedesetih godina prošlog veka)...

Iako su sve ove godine bile užasne, 2008. godina je bila najgora od svih. Ne samo da je zatresla finansijske berze, već je uništila globalne kompanije, ostavivši pred sobom ljude u bankrotstvu, beskućnike i gubitak velikog broja ljudskih života. Ako ste odgledali film „The Big Short“, onda znate o čemu govorimo. Bilo je veoma lako zadužiti se i ući u kredite. Banke su davale kredit ljudima koji uopšte nisu imali pokrića i garancije za isti. Svi su bili uvereni da će ga na kraju nekako isplatiti.

Ovo nije prvi put da banke i vlade nisu ispunile očekivanja ljudi i izgubile njihovo poverenje. Ljudi su bili umorni od svega i nešto je moralo da se promeni. Bitkoin je stupio na scenu.

Sistem koji ne uključuje banke i vlade

Većina platnih sistema danas je zasnovano na centralizovanoj mreži. Problem sa ovim je taj što takav sistem sadrži nepotrebne i skupe troškove transakcija. Obično postoji centralni server koji sadrži informacije o trenutnom stanju, Vašoj kreditnoj kartici i/ili bankama. Ako želite da pošaljete novac svom rođaku koji živi na drugom kontinentu, može da se desi da proces prenosa novca iz jedne banke u drugu, potraje i do nekoliko dana. Ovakav transfer novca je veoma skup, a i može trajati predugo.

Jedan programer koji sebe naziva Satoši Nakamoto (a moguće je da je u pitanju i grupa ljudi, a da je Satoši Nakamoto samo pseudonim), stvorio je tehnologiju koja se pobrinula za prethodno navedene probleme. Na uspešan način je izgradio decentralizovani digitalni keš sistem, čime je izbegao potrebu za centralizovanim sistemom. Opisao je taj sistem na iznenađujuće jednostavan način u svom Belom Papiru. Decentralizovan sistem predstavlja mrežu koju „napajaju“ njeni korisnici, bez potrebe za trećim licem, centralnog autoriteta ili posrednika koji je kontroliše. Ni centralne banke ni vlade nemaju moć nad ovim sistemom.

Pre nekoliko godina, želeli smo da pošaljemo nešto novca u Australiju. Kako bismo to učinili, morali smo da podignemo telefonsku slušalicu i pozovemo našu banku. Slušali smo muziku preko devet minuta samo da bismo započeli proces. Naplatili su nam uslugu slanja novca, plus prekomernu razliku u kursu razmene valuta, koja nije predstavljala pravi odnos dveju valuta. Konačno, pošto se transakcija odvijala preko nečega što oni nazivaju posredničkom bankom, rečeno nam je da će nam i ta banka naplatiti, ali nisu znali da nam kažu koliko. Novac će, kako nam je rečeno, stići za 3-5 radnih dana. Pošto je bila u pitanju velika svota novca, cela procedura nas je koštala oko 250$, a ako uračunamo i kursnu razliku u odnosu dveju valuta, onda i više. Pristali smo na sve uslove jer jednostavno nismo imali drugog izbora.

Sa kriptom, možemo poslati Bitkoine i bilo koje druge kriptovalute, direktno ljudima kojima su namenjene, i to kroz jedan minut. Nema raspona u ceni, nema naplate strane menjačnice (Forex), posrednika itd. A sve to nas može koštati maksimalno 1 dolar.

Tako da ako želite da uštedite dosta vremena i novca, kriptovalute su prava stvar. Vi kontrolišete sopstveni novac koristeći kriptovalute, i upravo to nazivamo decentralizovanim sistemom. Možete uplatiti i primiti novac bilo gde na svetu u bilo koje vreme. Vaše transakcije su praktično imune na bilo kakav uticaj od strane Vaše vlade, sa minimalnim provizijama, čime se sprečava da korisnici plaćaju nepotrebno velike troškove svojim bankama i bilo kojim finansijskim institucijama.

Šta su zapravo kriptovalute i šta je blokčejn?

Kriptovaluta je digitalna valuta – kombinacija dva termina: kriptografija i valuta, koja se može koristiti za digitalni i bezbedni prenos novca od jedne osobe ka drugoj, bez potrebe za posrednikom ili pouzdanom trećem licu. Tako da, u pitanju je valuta koja je zaštićena kriptografijom. Kriptografija je stari način sakrivanja konkretne informacije od neovlašćenih stranki tako što se informacija konvertuje u nečitljive brojeve, slova i simbole.

Najvažnija stvar u svemu ovome je ta da ne postoji centralno telo koje vodi evidenciju i kontroliše likvidnost. Svaka osoba koja koristi internet ima pristup zapisima svih transakcija jedne kriptovalute ikada. Tada ideja o blokčejnu stupa na scenu. 

Zašto baš kriptovalute?

Postoje dva načina koja osiguravaju bezbednost prilikom korišćenja digitalnih valuta. Prvi je korišćenje tehnologije enkripcije koju smo već spomenuli.

Drugi način je postojanje tzv. javne knjige, u kojoj se nalaze sve transakcije. Hiljade kompjutera širom sveta je međusobno povezano kako bi se prikazala ta knjiga. Oni se osvežavaju i ažuriraju svakog minuta. Ova mreža kompjutera u kojoj su svi povezani međusobno, se zove blokčejn ili lanac blokova. Možete mu verovati zato što se svaka transakcija iznova i iznova verifikuje od strane svih kompjutera (blokčejn). Sa hiljadama međusobno povezanih kompjutera širom sveta, pri čemu svi oni potvrđuju istu stvar, integritet knjige je čvrst.

Svaka kriptovaluta može imati sopstveni blokčejn, mada postoje neke koje dele jedan blokčejn.

Blockchain

Na koji način blokčejn funkcioniše?

Recimo da želite da pošaljete 100 dolara nekome. Neko mora da na određen način vodi evidenciju o ovoj transakciji, kako bi se izbegle prevare ili situacija gde primalac tvrdi da nije primio novac. U prošlosti, Centralne Banke ili regularne banke su čuvale detalje o transakcijama u takozvanoj knjizi, i ceo taj sistem je centralizovani sistem.

Sa Bitkoinom, koji je trenutno vodeća digitalna valuta, ceo sistem je okrenut naglavačke. Umesto što centralizovani sistem kontroliše knjigu, sada svaki od hiljade kompjutera širom sveta čuva svoju kopiju knjige. Svaka moguća transakcija se tamo nalazi, od samog početka pa do dana današnjeg. Ovo je decentralizovani sistem koji zovemo „blokčejn“. To je cela poenta decentralizovanog sistema – kompjuteri mu dozvoljavaju da ostane decentralizovan i u rukama većine, umesto da nekolicina kontroliše većinu.

Šta je „majnovanje“? (Mining)

Postoje dva načina da dobijete Bitkoin. Možete da ga kupite po trenutnoj ceni (preko menjačnice ili direktno od osobe), ili ga možete „majnovati“, odnosno, rudariti ili iskopati. Analogija je ista kao kada rudarite zlato. Međutim, kod digitalnih valuta je malo drugačije, ne morate doslovno sići u rudnik. Kod kriptovaluta, morate to uraditi kroz proces koji se naziva „Dokaz Rada“ (Proof of work). Dokaz rada ukazuje na činjenicu da ako želite Bitkoin, morate da dokažete da ste obavili izvestan posao i zauzvrat ćete biti isplaćeni u Bitkoin delovima.

U svetu kriptovaluta, ako želite da budete isplaćeni u Bitkoinima ili Eterijumima, morate uposliti svoje računare da rešavaju određene probleme ili matematičke funkcije - kako bi pomogli transakcije. Ako kompjuter reši problem, time dokazuje da posedujete moć, vreme, napor, temperaturu i proračun da rešite problem. Što više puta ovo uradite, to je veće Vaše „pravo glasa“ koje možete da imate. Ovo pravo glasa je otelovljeno u Bitkoinu, Eterijumu ili bilo kojoj drugoj kriptovaluti koju rešite da rudarite. Dobićete token kriptovalute (deo novčića) kao nagradu za majnovanje.

Samo majneri (rudari) mogu da potvrde transakciju. Ovo je njihova uloga u mreži kriptovaluta. Oni snimaju transakcije, verifikuju ih i proslede transakcionu informaciju na mrežu. Ovo uvodi oskudicu u sistem. Oskudica je važna, kao što smo rekli, jer to je jedan od načina da nešto ima vrednost. Ako bi se zlato nalazilo na svakom ćošku, ne bi imalo nikakvu vrednost.

Da li su blokčejn i kriptovalute revolucionarni?

Eksperti za berze su blokčejn nazvali novim internetom, zato što, kada se bude primenio u potpunosti, mogao bi da promeni način na koji internet funkcioniše. Ono što kriptovalute i blokčejn čini dobrim, jeste činjenica da je njihov obim delovanja značajniji nego što to ljudi danas misle. To nisu samo valute ili knjige, već će buduće internet tehnologije biti zasnovane na blokčejnu. Sa digitalnim valutama možemo stvoriti svet gde fiat novac neće postojati, a faktori iz spoljašnjeg sveta (realnog sveta) neće uticati na vrednost kriptovaluta. Važna stvar je da oni koji investiraju danas su najpotencijalniji milioneri sutrašnjice.

Stvari su se veoma promenile za samo dve godine. Neke od najvećih svetskih onlajn radnji, suvenirnice, i male radnje sada prihvataju kriptovalute kao metodu plaćanja. Zapravo, neke onlajn radnje prihvataju isključivo kriptovalute. Ilon Mask i Džef Bezos – dvojica najbogatijih ljudi, govore o koinima svakog dana i razmatraju raznorazne koine za njihov biznis. Sve više i više platformi zasnovanih na blokčejnu se zasniva svakog meseca.

Da skratimo priču: dosta toga se dešava na polju kriptovaluta...

Altkoini

Altkoini (alternativni koini) je termin koji se dodeljuje kripto koinima koji su postavljeni da reše nedostatke Bitkoina. Kao što ste mogli da pročitate, Bitkoin ima dosta dobrih strana, ali i dalje ima mesta za napredak kada su u pitanju brzina, efikasnost energije, volatinost, i druge stvari.

Njihovo ime potiče od činjenice da predstavljaju alternativu Bitkoinu i tradicionalnom fiat novcu. Takođe, termin „kripto“, skraćeno od „kriptovaluta“, koristi se za sve novčiće.

Neki od najpopularnijih altkoina su Ethereum (ETH), Solana (SOL), Cardano (ADA), Litecoin (LTC), Polygon (MATIC), Polkadot (DOT)... I svaki od njih ima drugačiju svrhu i rešava drugačije probleme.

Na primer, Eterijum blokčejn se fokusira na vođenje i rad programerskog koda ili mreže. Umesto da se pravi poseban i unikatan blokčejn za svaku novu aplikaciju, Eterijum omogućava razvoj hiljade različitih aplikacija na jednoj platformi. U Eterijumovom blokčejnu, majneri rade kako bi iskopali Eter. Eterijum rešava probleme pravnih ugovora onlajn, eliminišući posrednike koji bi naplaćivali proviziju prilikom svake transakcije.

Lajtkoin (litecoin) je napravljen da bude „srebro“ Bitkoinovom „zlatu“. Glavna razlika između Lajtkoina i Bitkoina je ta što Lajtkoinu treba 2.5 minuta da generiše blok, dok je Bitkoinu za to potrebno 10 minuta. Jedna od najvećih prednosti koju Lajtkoin poseduje je mogućnost da rukovodi većim obimom transakcija, zahvaljujući svom algoritmu. Brže vreme bloka takođe sprečava napade duple potrošnje. Iako je Lajtkoin imao veliki potencijal, mnogi drugi koini sada preuzimaju njegovu ulogu.

Danas imamo na hiljade različitih, sjajnih, potcenjenih kompanija koje imaju potencijal da povećaju svoju vrednost 100x u narednih nekoliko godina, o čemu detaljnije govorimo u našem Crypto Masterclass™ kursu.

Kako zaraditi novac od kriptovaluta?

Postoji više od 9 načina da zaradite novac uz pomoć kriptovaluta. Evo nekoliko od najpoznatijih načina:

1.   Kupiti ih – sa anticipacijom da cena ode na gore (kupiti jeftino i onda prodati kada cena skoči)

2.   Šortovati ih – prodati ih sa anticipacijom da će cena pasti (u slučaju da je cena previsoka i kriptovalute su u silaznom trendu)

3. Pozajmiti ih – trgovcima kojima je potrebna margina i poluga (leverage), pozajmljujete im novčiće kojima oni trguju. Moraju da Vam ih vrate uz određeni procenat provizije.

4.   Majnovati  ih – koristiti računarsku moć Vašeg kompjutera (ili Vaših kompjutera) kako biste pomogli u verifikaciji određenih transakcija na blokčejnu, čime ćete biti nagrađeni Bitkoinom ili drugim novčićima.

Recimo da ste kupili kripto (na primer Lajtkoin) kada je cena bila 10$ po novčiću. To znači da ste otvorili poziciju. Kasnije ga prodate po ceni od 20$ po koinu da zatvorite poziciju. Profitirali ste. Kupili ste jedan koin za 10 dolara a prodali ga za 20. Razlika je 20-10=10$. Zaradili ste 10$. Ako ste kupili jedan koin, ovo je Vaš profit.

Ako ste, na primer, kupili 10 Lajtkoina po ceni od 10 dolara, i prodali ih po ceni od 20 dolara, narednog dana, potrošićete: 10 koina x 10 dolara = 100 dolara za kupovinu. Cena kada ste prodali, odnosno, 10 koina x 20 dolara (u međuvremenu je vrednost novčića skočila) = 200 dolara. Tako da ste zaradili 200-100= 100 dolara.

                                                  Primer kupovine i prodaje koina

Većina ljudi misli da je kupovina i prodaja jedini način zarade sa koinima, ali to nije istina. Lepota trgovanja i jedna od razlika u odnosu na investiranje je ta da u trgovanju možete zaraditi i kada cena pada.

Drugi način da zaradite je šortovanjem (short selling) koina po višoj ceni i ponovnom kupovinom po nižoj ceni. Recimo da šortujete (prodate) po ceni od 20$ da biste otvorili poziciju zato što je kompanija precenjena i tehnička analiza ukazuje na pad cene, i potom ponovo kupite po ceni od 10$ po koinu da biste zatvorili poziciju. Po istoj matematici, zaradili ste 10$ ako ste šortovali samo 1 novčić, ili 100$ ako ste šortovali 10 novčića.

Primer shortovanja koina

Verovatno se pitate kako je moguće prodati (šortovati) koin koji ne posedujete. Kada kliknete na „sell“ (short sell), broker Vam pozajmljuje koine koje morate da vratite. Praktično ih pozajmljujete od brokera po ceni od 20$ ali morate ih vratiti. Vaš cilj je da ih vratite po jeftinijoj ceni, kako biste zaradili novac.

Kada prodate, to se zove „selling short“, a kada ga ponovno kupite, to se zove otkupiti (buy back) ili pokrivanje pozicije.

Takođe se možda pitate zašto bi Vam broker pozajmljivao koine? Jedan od razloga je što to daje likvidnost berzi. Drugi razlog je taj što oni naplaćuju uslugu pozajmljivanja. Cena je veoma niska za pozajmljivanje, ali pošto imaju milione ljudi kojima pozajmljuju, brokeri zarađuju dosta novca od te usluge. Na što duži vremenski period pozajmljujete, to je veća njihova kamatna stopa, tako da je u našem interesu da profitiramo što pre i zatvorimo poziciju.

Naravoučenije: Razlika između trgovanja i investiranja je ta da u trgovanju, ne postoji dobar ili loš market (berza) ako ste profesionalac. Možete profitirati u oba smera ako pratite pravac kretanja cene koina. A Vi ste taj ili ta, koji/a može odrediti pravac kretanja cene ako proučavate obrasce ponašanja i trendove. Otvarate buy pozicije (kupujete) ako se i marketi kreću nagore, šortujete ako se marketi kreću nadole, i na taj način zarađujete novac. U investiranju, možete kupiti kada marketi idu gore, ali možete i izaći iz Vaše investicije kada marketi počnu da padaju, i kupiti ponovo kada marketi počnu da se oporavljaju.

To nije sve, ima mnogo više o osnovama kriptovaluta i Bitcoina za početnike, ali to bi bilo previše za samo jedan post na blogu.

Zato smo napisali besplatnu e-knjigu koja će vam pomoći da saznate više o kriptovalutama, bitkoinu, trgovanju i investiranju...

Knjigu možete besplatno preuzeti na sledećem linku:

ULTIMATIVNI VODIČ ZA TRGOVANJE I INVESTIRANJE U BITKOIN I KRIPTOVALUTE

Takođe imamo besplatan kurs uz pomoć koga možete naučiti sve što je potrebno o kripto trgovanju i investiranju.

Kurs možete pronaći na ovom linku: 

Besplatni kurs kripto trgovanja i kripto investiranja

Ako ste ozbiljni u učenju i želite da svoje znanje podignete na viši nivo, imamo najkompletniji kurs za trgovanje i investiranje u kriptovalute

- Crypto Masterclass kurs, koji možete pronaći na ovom linku.

Tim Adv Kapital Akademije